Albanska golgota 
Vrsta: Maturski | Broj strana: 16 | Nivo: Gimnazija

SADRŽAJ
Rezime 3
Uvod(Austro-ugarski ultimatum) 4
Početak rata i tok rata 5
Slom odbrane 7
ALBANSKA GOLGOTA 8
Odlomak iz teksta Anrija Barbija “Iz nade u očajanje” 9
Povlačenje na Krf i pravci povlačenja 10
Zaključak 15
Literatura 16
REZIME
“Albanska golgota” predstavlja period povlačenja srpske vojske i civila preko planina Crne gore i Albanije. Etimološki koren iako zbunjujuć retko kad zbuni jer je opšte poznato da se odnosi na golgotu srpskog naroda. U ovom radu se govori o onome šta je prethodilo i dovelo Srbiju do ovog teškog poteza, u kakvoj je spoljnopolitičkoj klimi živela kada joj je uručena objava rata, koji su se motivi krili iza glavnih učesnika i osvrt na neke od kritičnih trenutaka tokom 1914. I 1915. Godine. Pominju se ličnosti čije su odluke i postupci pisali tok istorije, koje će kasnije da budu zapamćena po svojoj ulozi u ovom tragičnom, ispostaviće se kasnije, jednom od najznačajnijih “putovanja” koje jedan narod može da pređe. Mnogi poznati su pisali o ovom događaju, dosta njih je bilo iz inostranstva, pa se u tekstu navode i neki odlomci dela pojedinh saputnika koji verodostojno dokumentuju i oslikavaju put. Ko je Srbiji pomagao, a ko je terao u propast, ko je bio na prvoj liniji fronta, a ko je stajao u drugim redovima, ko je pisao istoriju su sve pitanja koja na neki način nalaze odgovor u ovom radu.
UVOD
AUSTROUGARSKI ULTIMATUM I OBJAVA RATA
Atentatom na regenta i prestolonaslednika Habsburške monarhije Franja (Franca) Ferdinanda od strane Gavrila Principa, pripadnike organizacije „Mlada Bosna“ austro-ugarska Vlada dobija opravdan razlog da objavi rat Srbiji. Tim događajem otpočinje Prvi svetski rat, između zaraćenih strana sila Antante i Centralnih sila. Istraživanja o ovom atentatu i samim motivima Austro-ugarske za ulazak u rat, pokazala su da je ovaj događaj samo pradstavljao izgovor za već dugo planirani napad Austro-ugarske radi učvršćivanja opadajućeg uticaja i moći ove monarhije na južnom Balkanu. Srbiji je postavljen neprihvatljiv ultimatum koji je po rečima visokoh zvaničnika tog doba nije mogla da prihvati ni jedna suverena nezavisna država. Ultimatum je predat 23. jula 1914. Godine od strane austrougarskog poslanika u Beogradu monarhija je prekinula diplomatske odnose, a Srbija prenosi svoje sedište u Niš i sledi naređenje o evakuaciji Beograda i proglas o opštoj mobilizaciji.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]